почетна страна Архива
РЕФОРМА ПРАВОСУЂА ПДФ Штампа

2009.
Главни циљеви реформе правосуђа, чији је најшири оквир постављен Стратегијом реформе правосуђа коју је усвојила Влада Србије заједно са Акционим планом за њено спровођење, jeсу успостављање независног, ефикасног, стручног, транспарентног и одговорног судства, изјавио је помоћник министра правде Војкан Симић.
„Остваривање предвиђених циљева реформе правосуђа требало би да доведе до враћања поверења грађана у судство и до успостављања правне државе и владавине права“, навео је Симић и изразио очекивање да ће планирани циљеви и ефекти реформи сигурно бити видљиви до 2011. године, на задовољство грађана Србије. Симић је објаснио да се реформа одвија у неколико праваца, од којих је први ишао у смеру успостављања нових правосудних органа и нове мреже судова и тужилаштава, те је тим поводом усвојено више правосудних закона – Закон о Високом савету судства и Закон о Државном већу тужилаца, затим Закон о уређењу судова, Закон о судијама, Закон о јавним тужиоцима, Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаца.

Закони о Високом савету судства (ВСС) и Државном већу тужилаца (ДВТ) установили су нове правосудне органе који би требало да буду пресудна гаранција независности судија и самосталности јавних тужилаца, која би се остваривала кроз нов начин избора изборних чланова ових органа, правила о њиховом раду и преузимању многих послова и одговорности од извршне власти, пре свега Министарства правде, указао је Симић.

Ови нови правосудни органи имаће и нове обавезе и одговорности које се, пре свега, односе на избор судија, јавних тужилаца и њихових заменика, на доношење одлука о њиховом напредовању и разрешењу, али и на питања која се тичу вођења политике и преузимања претежне одговорности за правосудни систем у држави, навео је помоћник министра. Према његовим речима, идеја је да до 2012. године Министарство правде постане само сервис правосуђа, а да доношење свих пресудних одлука и одговорности преузму ВСС и ДВТ.

Планирано је да, као још једна гаранција независности судства и веома важан посао и одговорност, на ВСС пређе управљање независним правосудним буџетом, истакао је Симић.

Он је даље указао да Закон о судијама уводи појачане гаранције независности судија кроз неке нове институте, као и дисциплинску одговорност судија, као нову категорију, која би требало да буде пандан њиховим правима. Афирмисању одговорности судија допринеће и Правилник о оцењивању рада судија који би требало да усвоји ВСС, чиме ће рад судија бити под сталним надзором тог највишег правосудног тела.

„То значи да свако судијско место и функција увек могу бити доведени у питање уколико судија остварује лоше резултате рада који се односе на његову ефикасност, стручност, оспособљеност и достојност“, објаснио је помоћник министра.
Он је додао да ће у исто време судијама преко Правосудне академије, бити обезбеђена могућност сталног стручног усавршавања у виду обавезне и повремене обуке.

Симић је напоменуо да је и Закон о јавним тужиоцима предвидео сличне идеје које се тичу афирмисања, самосталности и одговорности јавних тужилаца.

Закон о уређењу судова и Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава уводе нову организацију, нове врсте и надлежност судова и јавних тужилаштава, као и њихову нову мрежу. Према речима Симића, циљеви ових закона јесу да се обезбеди рационалнија и јефтинија мрежа судова и тужилаштава, која ће с процесним законима довести до веће ефикасности у њиховом раду.

На челу судова опште надлежности биће Врховни касациони суд, чија ће надлежност у односу на постојећи Врховни суд бити знатно смањена, навео је Симић. Предвиђено је и успостављање Апелационих судова са седиштем у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, који ће бити искључиво другостепени.

Виши судови ће имати првостепену надлежност за тежа кривична дела и сложеније парнице, као и другостепену надлежност за процесна парнична решења и одлуке у ванпарничном и извршном поступку.

Основни судови са судским јединицама, биће искључиво првостепени судови. Симић је указао да ће специјализовани судови бити Привредни судови (бивши трговински) и Апелациони привредни суд, Прекршајни судови и Управни суд.

„Посебни циљеви реформе правосуђа јесу обезбеђење подједнаког оптерећења послом судија и тужилаца што би требало да доведе до уједначавања њихових обавеза и до праведне расподеле терета посла, али и до користи за грађане, која би се огледала у њиховом једнаком положају пред судом и остваривању права на слободан приступ суду и правди под једнаким условима“, указао је помоћник министра.

Он је оценио да ће се решењима која предвиђају ови закони превазићи садашња лоша ситуација у којој неједнака оптерећеност судија доводи до неједнакости грађана пред судом, јер више оптерећене судије могу заказивати рочишта 3-4 пута годишње, а они који су мање оптерећени седам до осам пута годишње.

Специјализација судија за поједине материје и јединствена судска пракса која ће се обезбедити новом организацијом такође ће бити од користи грађанима, јер ће се повећати извесност трајања поступка и извесност судских одлука у једнаким стварима, напоменуо је Симић.

Он је подсетио да је стварање нормативног оквира за остваривање права грађана на правично суђење и суђење у разумном року међународна обавеза Републике Србије као државе, коју је преузела потписивањем Европске конвенције о људским правима и основни слободама.
„Остваривање ове обавезе под сталним је надзором Европског суда за људска права у Стразбуру“, напоменуо је Симић и истакао да је и држави у интересу да има што мање пресуда којима би овај суд утврдио њену одговорност за непоштовање права на правично суђење, а што ће, како је навео, сигурно утицати и на враћање поверења грађана у судство које је некада било на завидном нивоу.


Други правац реформи односи се на измене главних процесних закона, као што су Законик о кривичном поступку (ЗКП) и Закон о парничном поступку (ЗПП), али и других закона који регулишу судску процедуру, навео је помоћник министра. Он је подсетио да је ЗКП недавно измењен, као и да се приводи крају рад на његовој новој радној верзији која ће увести концепт тужилачке истраге. Његово усвајање у Парламенту и ступање на снагу предвиђено је за 2011. годину. Симић је додао да су припремљене и обимне измене и допуне Закона о парничном поступку и да се њихово усвајање у Парламенту очекује до краја године, а ступање на снагу почетком наредне године.

Исти је план и за Закон о управним споровима, навео је помоћник министра и додао да се завршава рад на новом Закону о медијацији и Закону о изменама и допунама Закона и извршном поступку. У припреми је нов Закон о међународном приватном праву који у једном делу садржи процесне одредбе, а убрзо ће отпочети и рад на припреми Закона о судским вештацима и Закону о изменама Закона о ванпарничном поступку, навео је Симић. Поред тога, према Симићевим речима, постоји потреба да се промене и неке процесне одредбе Закона о наслеђивању, као и Породичног закона, док би Закон о управном поступку, иако његово доношење није у надлежности овог министарства, убрзо требало да претрпи измене и допуне, како би корпус грађанске и управне процедуре био заокружен.

„Све ове предвиђене измене имају за циљ да поступак пред судом и органима управе буде ефикасан и да грађани могу брзо и квалитетно да заштите своја угрожена или повређена права“, истакао је Симић.

Он је нагласио да је Министарство правде веома активно и на међународном плану и да вредно ради на одабиру и припреми за потврђивање многих међународних мултилатералних конвенција које би, такође, требало да допринесу повећању ефикасности судских поступака. Напоменуо је да су у скупштинској процедури хашке конвенције о достављању и
извођењу доказа у иностранству, док се у региону са бившим републикама Југославије – новоствореним државама закључују билатерални уговори. „Циљ тих билатералних уговора јесте уклањање административних препрека ради ефикаснијих суђења пред домаћим судовима, као и подизање нивоа сарадње у сузбијању криминала, посебно његових најтежих облика“, навео је Симић. Билатерални споразуми регулисаће и укидање могућих азила у било којој од ових
држава ради избегавања издржавања изречених казни, а предвидеће и бољу сарадњу у извршавању и признавању судских одлука држава потписница ових уговора, у циљу унапређења међународне правне помоћи у свим њеним облицима, додао је помоћник министра.


Трећи правац реформе односи се на увођење нових правосудних професија у правосудни систем, као што су приватни извршитељи и нотари (јавни бележници), који би поред растерећења у раду судова, према Симићевим речима имали значај и у социјалној димензији, јер ће једном броју правника са искуством омогућити стално запослење.


Новим Законом о извршном поступку предвиђа се да би приватни извршитељи требало да буду дипломирани правници с положеним правосудним испитом и искуством у правосуђу. Они би преузели део послова из поступка принудног извршења и тако растеретили судове појединих послова, навео је Симић.
Моћи ће да запосле лица која би радила на непосредном спровођењу одређених извршних радњи по њиховим искуствима, навео је Симић и изразио уверење да ће они допринети већој оперативности и ефикасности извршног поступка. У прво време грађани ће моћи да изаберу да ли ће поједине извршне радње спровести суд или приватни извршитељи које буду ангажовали, рекао је Симић и напоменуо да приватни извршитељи постоје у Холандији, Бугарској и другим земљама ЕУ.

Према његовим речима завршена је и радна верзија Закона о јавним бележницима (нотарима) која ће ускоро бити доступна јавности како би се о овом закону отворила јавна дебата. Тим законом, чија се примена планира за 2011. годину, предвиђено је да јавни бележници преузму послове садашње судске овере, али и друге послове за које ће својим нотарским записима преузимати одговорност, посебно у делу послова који се односи на промет некретнина и правну сигурност у њиховом промету. Новим прописима биће регулисан положај, права и обавезе судских вештака и тумача, навео је помоћник министра и најавио да би наредних дана пред Владом Србије требало да се нађе Стратегија за пружање бесплатне правне помоћи, након чега ће уследити рад на Закону о бесплатној правној помоћи.

„Циљ је да се свим грађанима, без обзира на имовно стање (и свим маргинализованим групама становништва), омогући приступ суду и правди под једнаким условима“, казао је Симић. Он је подсетио да су усвојени антикорупцијски закони, Кривични законик, Закон о извршењу кривичних санкција, као и Закон о одузимању имовине стечене кривичним делима који такође доприносе нормативном заокруживању будућег делотворног правосудног система. Симић је напоменуо да се ради се и на другим законима који уређују материјално право, наводећи да је завршен рад на радној верзији Законика о праву својине и другим стварним правима, као и да представници министарства учествују у раду Комисије за израду Грађанског законика (кодификације грађанског права). Сви прописи за које је надлежно Министарство правде усклађују се са европским стандардима и праксом Европског суда, навео је Симић и нагласио да је Министарство веома поносно на послове које је обавило у циљу испуњења услова за придруживање ЕУ. „У веома кратком року од 18 месеци припремило је преко 40 прописа који су усвојени у Народној скупштини, а у току је припрема и других закона којима ће се у претежном делу, на пролеће идуће године, заокружити нормативни оквир. Све то је урађено са недовољним капацитетом и уз велике напоре запослених“, истакао је Симић. После тога остаје да Министарство правде уради нешто више и на унапређењу сопствене организације и подизању стручног капацитета и промене структуре запослених, како би се успешно пратила имплементација донетих закона и реаговало на потребе њихових допуна и измена, додао је он. Симић је истакао да је „сав овај посао, уз редовни, Министарство урадило са свега 90 чиновника уз свесрдну помоћ професора правних факултета, судија, тужилаца и појединих адвоката који су стручне, одговорне и обимне послове у многобројним радним групама обављали углавном волонтерски, поред свог редовног посла.

„Реформа правосуђа није козметичка, како неки површни критичари желе да је представе. О њеној свеобухватности по дубини и ширини говоре све набројане активности и планови за наредни период. Ово је највећа и најозбиљнија реформа правосуђа у последње 64 године. Неки ефекти ће се осетити већ наредне године, али праве ефекте очекујемо за годину до две, управо када се и завршава рок утврђен акционим планом, навео је помоћник министра. Он је истакао да су очекивани ефекти реформе независно и ефикасно судство, као и задовољство и поверење грађана у правосудне органе“.


О пословном софтверском систему


Министарство правде је у сарадњи са Светском банком и пословним партнерима из Србије почело пројекат на увођењу пословног софтвера у судове опште надлежности.
Пословни софтвер се развија на темељима судског пословника и искуствима рада већ уведеног пословног софтвера у Трговинским судовима Србије, казао је Симић.
„У току је стварање инфраструктурних услова за почетак обуке запослених у судовима, по фазама и то почев од првостепених судова, а циљ је да се у наступајућем периоду створе услови за једноставнији, ефикаснији и транспарентнији рад правосуђа на жељеном путу Србије ка стандардима ЕУ“, казао је Симић. Према његовим речима, за највише две године јединствени компјутерски систем ће бити успостављен у пуном капацитету.


О тужилачкој истрази


Примена новог концепта тужилачке истраге планира се за 2011. годину, на основу новог Законика о кривичном поступку, навео је помоћник министра.

Јавни тужиоци и њихови заменици преузеће у претежном делу послове садашњих истражних судија, који ће по ступању на снагу новог закона остати да раде у судовима за које су изабрани, а имаће и прилику да конкуришу за места заменика јавних тужилаца јер ће њихов број тада морати да буде повећан због нових послова.

Од овог закона очекује се подизање ефикасности и квалитета кривичног поступка, а он води и усклађивању са европским стандардима и процедурама, нагласио је Симић.


извор: http://www.propisi.net

 
© 2010 Портал Jавног тужилаштва у Новом Садуwww.ns.vi.jt.rs .